Универзитет у Масачусетсу развија нову ласерску технологију која има за циљ драматично смањење емисије и потрошње енергије које је добила индустрија папира и целулозе у Маинеу. Ворцестер Политецхнични институт је недавно добио одобрење од 2,75 милиона долара од Министарства енергије САД-а да би се технологије индустријске сушења донела у комерцијалну употребу. "Веома смо узбуђени због овога, то би могла бити револуционарна технологија", рекао је Јамал Иагоуби, оснивач Центра Института за напредно истраживање у сушењу.
Маинеова папирна и целулозна индустрија емитују око милион тона угљен-диоксида годишње, која чини око половине укупне индустријске емисије државе. Већина ових емисија потиче из процеса сушења где се дрвна пулпа пише, притисне и преврће се у папир. Постоје три главна папирнати глодалице у држави и они чине већину емисија.
Ако Маине жели да постане угљеник неутралан до 2045. године, он се мора обратити емисији из ових пилп и миллса. Штавише, већина ових фабрика је у четвртима са малим примањима, а њих двоје су у областима са већим ризиком од рака загађивача ваздуха, према марљивим лабораторијама, еколошка група која се фокусира на индустријске утицаје. Ово сугерише да може постојати снажна веза између операције ових биљака и здравља локалних становника, посебно стопа рака.
С друге стране, индустрија папира и целулозе и даље је од виталног значаја за Економски развој Маинеа. "Ове биљке пружају значајан број пословних послова локалне уније и индустрија папира и даље је веома важна за нашу заједницу", рекао је Матт Топ, директор државне очувања и енергије за Поглавље Сиерра Цлуб Маине.
Истраживачки центар за сушење на Ворцестер Политехничком институту истражује потпуно нови начин сушења: користећи ласере. Надају се да фокусирањем енергије ласера, могу ефикасно сушити различите материјале као што су папир и целулоза. Шеф истраживачког тима, Иагоуби, рекао је да је ласер који су користили веома различити од моћног ласерског оружја у научним фантастичним филмовима. Иако је ласер толико моћан да се чак може растопити метал, расипање преко већег подручја омогућава да његова енергија буде мека и равномерно наноси на материјал који се осуши.
Експериментима на храну, истраживачи су показали изводљивост ове технике. Затим ће убрзати ефекте ласерске енергије на различите материјале како би се осигурало да процес сушења не угрожава квалитет производа. "За папир, морамо осигурати да се жилавост папира не смање," Иагоуби је нагласио. "За храну, морамо да осигурамо да боја и укус нису погођени."
Стога ће истраживачки тим морати да прикупи више података пре него што је технологије пребацила у комерцијалну употребу. Ови подаци укључују: дистрибуцију ласерске енергије на површини различитих материјала, а дубина ласерске енергије може продрети у материјал. Са овим подацима, најприкладнији системски систем и услови рада могу се одабрати за различите материјале, а одговарајући ласерски модул може бити дизајниран за сваки специфични сценариј апликације.
Једном када се ови детаљи разрађују, ова ласерска технологија се може лако применити на нову опрему за сушење комерцијалне скале или директно уградити постојећу опрему. "Ова врста технологије је савршена за накнадну употребу", рекао је Иагоуби.
Према америчкој администрацији за енергију, амерички индустријски сектор емитује око 1,3 милијарде тона угљен-диоксида 2023. године, чини се скоро трећину укупних емисија у земљи. Еван Гиллеспие, суоснивач марљивих лабораторија, напомиње да је отприлике половина ових емисија из грејања потребног у индустријским процесима које се често ослањају на природни гас или друге фосилне гориве. Гиллеспие је такође споменуо да су многи процеси индустријских сушења веома температурним захтевним и традиционално тешко заменити фосилна горива чистом енергијом, тако да је индустријска индустрија сушења била тешка тачка за смањење угљеника.
"Највећи изазов је како се одмакнути од зависности од природног гаса у индустријској производњи и ка чистим енергијом". Каже Рицхард Харт, директор индустрије Америчког савета за енергетску ефикасну економију. "Трансформација индустријског сектора је огроман пројекат, али такође има огроман потенцијал."
Еван Гиллеспие, суоснивач марљивих лабораторија, верује да ће доношење нових технологија за рад захтијевати усаглашеним напорима компанија и влада да улажу више у ретрофитте старије индустријске објекте. Он је нагласио да је такво улагање вриједно тога, не само да побољшају конкурентност индустрије и очувања радних места, већ и да донесе значајне еколошке користи. "Заштита климе и послова нису супротстављена", рекао је Гиллеспие, "Можемо постићи економску и еколошку победу у погледу модернизације наших индустријских објеката".
