Познавање дизајна штампе у боји

У дизајну штампе, три основне боје мастила се мешају у различитим пропорцијама да би се добиле жељене вредности тона спектра боја. Да ли је густина мастила три примарне боје на подлози исправна и избалансирана или не директно зависи од дизајнера штампе. Иако оператери дизајна штампе могу само да мере и подесе густину мастила у ограниченом опсегу, ови опсези густине могу им помоћи да добију широк спектар боја мастила за претисак за брзо дигитално штампање, без обзира да ли је мастило провидно или је подлога чисто бела. У дизајну штампе, ове опсеге густине лако можемо пронаћи у различитим сродним публикацијама, као што су стандарди ФИРСТ и СВОП.
У дизајну штампе, опсег густине мастила наведен у упутствима може се користити за било коју секвенцу претискања мастила, наиме ИМЦ, ИЦМ, ЦМИ, ЦИМ, МЦИ или МИЦ. Али у дизајну штампе, да ли свака секвенца производи исту боју? У ствари, није.
Even when the solid density is controlled at an absolute value, each overprint sequence in the printing design will produce different overprint colors of red, green and blue, because each printing design has its own different properties of the printing ink formula, such as the ink opacity that affects the coverage rate. Therefore, the surface energy of the drying film layer of the ink printed first will affect the adhesion characteristics of the wet ink printed later.
Покривна моћ жутог пигмента је лоша, док је магента и цијан пигмент добра. Међутим, површинска енергија жутог пигментног мастила је висока.
Први корак у управљању бојама у дизајну штампе је одређивање најбоље секвенце претиска мастила и баланса густине који може да обезбеди широк опсег боја.
Удружење ГАТФ је пре много година развило једноставну шестоугаону табелу боја да би визуелизовала пропорцију различитих боја. Хидрометар може мерити одступање нијансе
Користите боје у нијансама сиве и претиску да бисте приказали квалитет боја и упоредили их са три основне боје.
На пример, у хексагоналном дијаграму боја, три угла који нису један уз другог су идеалне примарне боје мастила (ИМЦ), остала три угла су композитне боје за претисак (РГБ), а центар хексагона је неутрална боја
(Бела до сиве до црне). Што је боја мастила јача, то је ближе сваком углу и што је даље од неутралне боје.
Када су боје за штампање и композитне боје стварног штампарског дизајна распоређене у хексагоналном дијаграму боја, приказане су вредности густине, разлике у боји и скале сиве боје за три мастила примарне боје (ЦМИ) и композитне боје (РГБ).
Пошто мастило није баш идеално, распоређени хексагони (неправилни) неће бити исте величине као цела идеална хексагонална мапа боја, али се може користити за оптимизовано штампање. дакле,
Коришћењем ГАФТ методе за приказ информација о три основне боје и композитних боја у дизајну штампе кроз неправилну хексагоналну дистрибуцију, може се постићи најбоља густина и секвенца претиска.
Величина области покривености бојом се мери да би се одредиле укупне перформансе боје мастила и интензитет контраста боје дизајна штампе. Наравно, што је већа површина, то боље.
Друге вредности густине се такође могу дистрибуирати као део мерног низа у дизајну штампе, као што су вредности густине 25% тачака, 505 тачака и 755 тачака за боје.
Ако је дистрибуција ових осталих тонских вредности концентрисана, то указује да је дизајн штампе под контролом. Насупрот томе, ако дистрибуција није концентрисана, то сугерише да је дизајн штампе изгубио контролу и да треба извршити неопходна прилагођавања.